datum: 13.07.2008. , nedelja
Vreme polaska: 07 h, Pančevo
Vreme povratka: 19.30 h Srebrno jezero, 21.15 h Pančevo
Dužina pređene staze: 10 km
Dostignuta visina: 282 m Gorica
Visinska razlika pri usponu: oko 150 m
Visinska razlika pri silasku: oko 200 m
Vremenske prilike: vrlo toplo, sunčano, vetrovito
Broj učesnika: 21 (24 prijavljeno)
Organizacija: Jovanka Đurić, Jonike Žeravljev
Vodič: Bratislav Stojanović

Jovanka Đurić

RAM: OKVIR ZA LEPOTU, NA DRUGI POGLED

Da, na drugi pogled, nakon prvog prošlogodišnjeg za koji možete ponovo videti izveštaj koji sam tada napisala. I da ga sledim i sada i da počnem isto: što me to može potaknuti da u ovo isto tako vrelo, ali manje sparno nedeljno jutro, ranom zorom krenem iz Beograda, ali sada sa Kneževca, put Pančeva? Opet potraga za lepotom za koju već znamo da će potaknuti hemiju dobrog raspoloženja i prepuniti nas hemikalijama sreće. I zadovoljstvo što ću biti sa starim društvom i isto tako zadovoljstvo što se za ovu akciju prijavilo mnogo novih, mladih članova. Od 24 prijavljenih, većina je bila mlađih od 30 godina.

Krenuli smo na vreme, sa našim novim prevoznikom Radom, udobnim minibusom sa 24 sedišta. Rade je zapravo nas našao, tako da je u stanci između dve gradske vožnje svratio do prostorija našeg društva i ostavio Braci svoje podatke. Putovali smo preko Kovina do Požarevca pa preko sela tipičnih za taj kraj, sa puno novih, velikih «gastarbajterskih» kuća koje se kočopere kraj starih, oronulih kućica, i sa i sa začuđujuće uskim ulicama. U daljini smo videli visoke dimnjake termoelektrana u Kostolcu i Drmnu, koje vidimo čak i iz Peščare. U naselje Ram stigli smo nakon više od 2 sata vožnje i odmah krenuli razgledavati staru tvrđavu. To je kraj koji naprosto vrvi historijskim nalazištima, od prethistorije, preko rimskih gradova pa do srednjovekovnih utvrda. Čitamo da ima dosta ilegalnih kopača arheoloških premeta koji su snabdeveni najsavremenijim detektorima. Sama ramska tvrđava popuno je nezaštićena a mi smo je razgledali sa velikim zanimanjem.

Na pešačenje smo krenuli oko 10 h po toplom ali vetrovitom vremenu. Iako nas je očekivalo vrelo podne, nismo žurili i uživali smo u divnom pogledu na Dunav i rukavce. Na samom vrhu Gorici, odakle puca najlepši i najširi pogled zastali smo na pola sata. Trebalo je zatim naći koji od nekoliko puteva punih peska i prašine vodi za Srebrno jezero. Na nekim mestima bilo je peska vise nego u Peščari a vetar je mestimično dizao vrtloge prašine. Tako pregrejani i prašnjavi željno smo iščekivali kraj pešačenja u selu Zatonje. Selo je veliko, isto sa puno prevelikih, živopisno obojenih, često čudno nakićenih kuća. Nakon što smo se okrepili, krenuli smo do Srebrnog jezera, udaljenog 8 km i gde smo stigli oko 14 h. Jezero je zapravo rukavac Dunava pa mu je i voda takva, puna mulja koji ostaje na telu pri izlasku iz vode. Kome to ne meta, verujem da se lepo rashladio kupajući se a mi ostali smo se zadovoljili tušem.

Bio je to dakle jedan opuštajući nedeljnji izlet koji će sledeći put sigurno biti dopunjen posetom Viminacijumu i Narodnom muzeju u Požarevcu, sa čijom zbirkom predistorijskih predmeta sam ja svojedobno bila očarana. U Pančevo smo se vratili za samo sat i pol vožnje tako da smo mi Beograđani stigli na autobus u pola 10.

Ram: Okvir za lepotu

19.08.2007.

Što je to što me može potaknuti da u rano nedeljno jutro, izuzetno sparno, krenem na put javnim prevozom od Banjice do Pančeva? Jedino potraga za lepotom u koju smo istraživački krenuli nas troje, Andreja kao vozač i Braca kao vodič. A pre te lepote, svratili smo do brojnih Alibunarskih česmi da natočimo izvorsku vodu za koju nam rekoše da izbija sa dubine oko stotinu metara. Kolima smo došli do Stare Palanke odakle vozi skela do Rama, za 120 din po osobi. Kratka vožnja Dunavom, i evo nas u Ramu, malom mestu, većinom vikendaškom. Odmah se vidi poznata tvrđava ali mi smo odlučili posetiti je na kraju pešačenja. Krenuli smo obalom, da uživamo uz reku a i da se malo priviknemo na vrlo sparan vazduh. Potom smo počeli uspon uz peskovite brežuljke, travnate, uz samo pokoji žbun. Već na prvom uzvišenju puca vidik na reku, kanal i rukavce od kojeg zastaje dah. Mi se opustili u smiraju slike, mogli bismo zaspati i sedeti tu ceo dan.

Ali, cilj nam je najviše brdo, oko 250 m nv na kojem se nalaze dva odašiljača. Do njega vodi lep poljski put koji iznenada ulazi u borovu šumu, tako mirisnu da smo imali utisak da smo na morskoj obali. A sa vrha, pogled na sve strane na reku: prema rumunjskoj granici pa dalje prema početku Srebrnog jezera, i na našu stranu koju smo već videla sa prvog odmorišta. U povratku, uživamo u divljem grožđu oporog okusa i isto takvim breskvama. I dok se Braca krepio pivom, nas dvoje smo se popeli do obližnje tvrđave, koja je bila tursko utvrđenje iz 15. veka, jedno od prvih koja su građena za borbu vatrenim oružjem. Ispred Rama vidimo veliko potopljeno ostrvo, odakle vire samo krošnje vrba, koje se uzdižu nad vodom. Ovo je idealno mesto za mrest soma i smuđa i omiljena je lokacija ribolovaca. Zbog velike širine Dunava i jakih istočnih i severoistočnih vetrova ovo mesto je poznato po velikim talasima.

Vraćamo se skelom u 15 h, oznojeni i pregrejani vrelim danom i žurimo da se okupamo u našem dobro poznatom jezeru Šljunkara kod Bele Crkve. Andreja kaže da je jezeru porasla temperatura kada smo mi ušli, i zaista trebalo mi je neko vreme da bih osetila rashlađenje jezerske vode.

I eto, tako je Ram bio okvir za našu nedeljnu lepotu. I sigurni smo, okvir za još mnogo naših lepih pešačenja ovim krajem.