Planinarsko-smučarsko društvo “Jelenak” Pančevo

            Sa nama je krenula i Nataša, naša prijateljica koja se povredila pre pet nedelja na akciji “Titelski breg, Tisa” o čemu sam pisao u poslednjem izveštaju. Sada je krenula sa nama, noseći štake, računajući da će se bar malo razonoditi posle pet nedelja provedenih u četiri zida, sa nogom u gipsu.

            Krenuli smo na pešačenje u 10 sati,  iz sela Lunjevica odakle je rodom Draga Mašin. Ko je gledao seriju o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića, setiće se dva njena brata Lunjevice koji su kako je prikazano u seriji koristili njenu moć i zaštitu kralja da bi šenlučili, napredovali u vojnoj službi, a na kraju su završili pred streljačkim strojem.

Kiša koja je sve vreme padala, već se pretvorila u sneg koji nas nije napuštao sve vreme. Što smo se više penjali, sneg je bio sve jači, pretvarao se u vejavicu, a vreme hladnije i vetar jači. Na nekim mestima, kako smo izlazili na grebene, prolazili sme kroz smetove. Okolna sela, mala i sa raštrkanim kućicama čije je krovove prekrio sneg, utonula su u zimski san. U potpunoj odvojenosti od civilizacije, u čistoj prirodi, kretali smo se kroz šumske predele i snežnu belinu, polako ulazeći u oblak.

Na vrhu Veliki Vujan, na 856 mnv. izgrađena je visoka piramida, slična onoj u Deliblatskoj peščari, na koti zvanoj Pluc.

Uz jake udare severnoj vetra koji nam je pri strmom spuštanju sa vrha, preko kamenite padine duvao u lice zasipajući oči, kretali smo se bliže jedni drugima, da se neko ne bi izgubio u uslovima slabe vidljivosti i potpune izolovanosti. Kilometar niže, ušuškan u zavetrini, nalazi se manastir Vujan iz 13. veka. Poznat je i po tome što se u ovom manastiru lečio i izlečio Patrijarh Pavle, od bolesti zbog koje su ga već smatrali otpisanim. Sada se u manastiru nalazi krst koji je lično izrezbario. Manastir je muški, ali u njemu živi samo jedan monah, sa svojom rođenom sestrom koja nas je lepo primila i pozvala da se malo odmorimo i ugrejemo. U manastiru smo kupili izvanredan med, a dodatno smo se ugrejali manastirskom rakijom, odličnog kvaliteta. Društvo bi u prijatnoj atmosferi još sedelo, ali morali smo dalje, u 13.20 sati, dvadesetak minuta kasnije od plana. Ponovo sneg, vejavica, upon. Zatim spust, malo blata i stižemo do mostića preko reke Despotovice, a zatim do ibarske magistrale gde se troje učesnika zbog umora odvaja i vraća za G. Milanovac, a ostali nastavljaju dalje, preko brda Ruda glava do čijeg vrha nas je čekao žestok uspon. Sneg je sada vlažniji i obuća polako popušta. Sa visinom ponovo ulazimo u sneg i šumu, kroz uske staze koje spajaju savijene grane prekrivene snegom. Prizori prave zimske idile, ali polako se oseća umor jer se pešači već nekoliko sati, gotovo bez odmora.

Nakon prelaska Rude glave, staza jedno vreme talasa kroz prelepe šumske predele, a onda se sve brže spuštamo i konačno se pred nama pojavljuje Takovo. Čeka nas još jedan uspon do crkve brvnare iz drugog srpskog ustanka, a onda po nas dolazi kombi i onako mokri od celodnevnog snega koji nas je zasipao, odlazimo u gradsku kafanu u G. Milanovcu gde smo se odmorili i ručali u prijatnoj atmosferi.

            Analizirajući podatke iz GPS-a, računar je pokazao da smo prepešačili 23.4 km i imali 1100 metara uspona i isto toliko spusta, za ukupno 6,5 sati, efektivno za nešto manje od 6 sati. Dodatna otežavajuća okolnost bili su loši vremenski uslovi. Zato treba naglasiti da je grupa bila za svaku pohvalu.

            Svim učesnicima se zahvaljujem na podršci mojim eksperimentima.   

Slike sa akcije možete pogledati na http://picasaweb.google.com/jelenakpancevo/Vujan_21_03_2009?feat=directlink

   Izveštaj napisao: M. Glumac