Početna 
Izveštaji 2008 Homolje 14.12.2008.
Izveštaji 2008 Homolje 14.12.2008. | HOMOLJE 14.12.2008. |
|
|
|
|
HOMOLJE: OD DRUGOG KRUGA PAKLA DO RAJSKIH VRTOVA U JEDNOM DANU
Od Velikog Sela do samoga Ždrela ko da j' vila neka ćilim razastrela od zelene trave i svakake šare, da sebi domami umorne bećare; pa dokle ti vila lakog sanka bira, hlađan potok slabe noge ti ispira, vetrovi ti tihi lepi miris daju, zaslađene hrane gorkom uzdisaju... -- Đura Jakšić, Put za Gornjak Dugo očekivana jednodnevna akcija za Homoljske planine je konačno došla na red u nedelju, 14. decembra. Bilo politički korektno ili ne, ali ovo je prva planinarska akcija u kojoj sam lično učestvovao a da, bar nezvanično, glavno događanje nije bilo vezano za sam planinarski poduhvat i borbu čoveka protiv prirode ili saradnju sa istom, kako ko shvati. Umesto toga, ovaj izlet će biti upamćen po čistom hedonističkom iživljavanju, tek da ne zaboravimo i tu stranu života. Šalu na stranu, ovo je bio dan za kojim će žaliti mnogi koji nisu išli sa nama. Prenatrpan minibus što ljudima, što pozitivnom energijom, na čelu sa uvek raspoloženim vozačem Rajom koji je ćutke tolerisao sva preskakanja CD-a tokom puta preko Smedereva i divnih pejzaža i vazduha koje samo US Steel može da nam ponudi, stigosmo do obronaka Homoljskih planina nešto pre 10 časova. ******************************************************* Prva usputna stanica: manastir Gornjak ******************************************************* Ovaj manastir, građen u moravskom stilu u periodu od 1376-1380. godine kao zadužbina kneza Lazara nalazi se jugoistočno od Požarevca, između Petrovca na Mlavi i Žagubice. U njegovom sklopu nalaze se glavna crkva, konak i kapela u pećini iznad, posvećena Svetom Nikoli. Priprata i zvonik su dozidani naknadno. U glavnoj crkvi freske nisu izdržale zub vremena, pa su preslikane polovinom 19. veka. Liturgija koja je držana u vreme našeg dolaska je zadržala našu pažnju nešto duže od planiranog vremena, ali je obojila celokupni utisak o ovom veoma interesantnom zdanju. ******************************************************* Alpinizam u pokušaju ******************************************************* Nedaleko od manastira, uz put, nalazi se isposnica, koja je zapravo zazidana pećina u steni u nekoliko nivoa. Najhrabriji članovi ekipe su se uspeli uz zid i fotografisali unutrašnjost, na taj način omogućivši ostalima da vide unutrašnjost ove krajnje čudne građevine. Povratak do česme označio je i pripreme za početak planinarske akcije. ******************************************************* Faza 1: Zagrevanje i ekipa na okupu ******************************************************* Polazak ka vrhovima je stvarao uobičajenu sliku koja je viđena poslednjih meseci, bez promena. Prohladno oblačno vreme sa dosta blatnjavih staza i laganom šetnjom je manje-više izgledalo kao simpatična pešačka tura sa malim usponom i solidnom ukupnom kilometražom. S obzirom na to da je ne tako davno ovde padao sneg, kako smo se približavali vrhovima, tako je blato sve više bivalo smrznuto a zaostali sneg ga zamenjivao. Takođe, vetar je počeo da pokazuje svoju neprijatnu ćud, i počelo je da biva već ozbiljno hladno. Pauza za klopu je označila i razdvajanje dveju ekipa: jedne koja je završivši pripreme krenula put Malog Vukana, i druge koja se, smrzavajući se, stacionirala u borovoj šumi radi klope, pića i utopljavanja. ******************************************************* Faza 2: Mali Vukan i dve razdvojene ekipe ******************************************************* Ljudi su se ove jeseni već navikli na činjenicu da kada se popnu blizu ili na vrh sa njega ne mogu da vide Bog-zna-šta. Magla je i ovog puta učinila ambijent i ružnim i lepim u isti mah. Krajolik je bio smrznut i stenovit, a sama blizina litice je davala sjajno okruženje za veoma interesantne fotografije. Pogled jedva da je postojao, ali je sama atmosfera bila vrlo mistična, i momenat stizanja do Malog Vukana po već dosta jakom vetru na istočnoj strani je ozbiljno nalikovao na prvi krug pakla. I to toliko ubedljivo da smo jedva čekali da stignemo do drugog. ******************************************************* Faza 3: Veliki Vukan i povlačenje prve grupe ******************************************************* Prelazak preko grebena na vetrometini nije nešto što bi novopečenog planinara navelo na ponovnu akciju, međutim pri dolasku u podnožje Velikog Vukana stvari kreću nabolje, bar za trenutak. Ponovo je četinarska šuma dala zaklon od vetra i priprema za uspon na Veliki Vukan je počela. Sve dok jednog momenta radio stanica nije oživela: prva grupa se vraća! Posle par momenata dolaze i Gees nam daje hladnokrvan očinski savet: "Ako nemate kamenje u džepovima bolje je da ne idete gore". Pomislili smo da će jedan gutljaj "čarobnog napitka" po glavi stanovnika rešiti problem hladnoće i kamenja. Kao i obično, bili smo u pravu. Narednih 500m je bilo vrlo prijatno, a zatim smo iznenada udarili u vazdušni zid. Napredovanje je bilo neverovatno otežano, a u par navrata nas je vetar gurao nazad. Posle odustajanja još jednog dela mali deo druge grupe ipak uspeva da dođe do Velikog Vukana, koji sam nije bio toliko izložen vetru kao prilaz do njega. Sam vrh je bio potpuno mrtav. I beo. Ironično, ali ogromna živost akcije se vrlo često završi na potpuno mrtvom mestu. ******************************************************* Faza 4: Silazak u podnožje i rendez-vous ******************************************************* Veliki Vukan je najpre pokušao da nas spreči da dođemo do njega. Kada to nije uspelo, pokušao je da nas što brže otera pri silasku. Vetar u leđa nije bio ništa prijatniji, naročito kada hodate nizbrdo. Međutim, sada naše misli više nisu bile uperene ka planini, već ka selu Ždrelo i njegovoj fantastičnoj banji, a ubrzo smo krenuli padinom u zavetrini ka selu, uz neizbežno slikanje sa zastavom. Najpre nas je put vodio do manastira Svete Trojice u Ždrelu, a zatim po iznova jakom vetru do Raje koji nas je čekao u zagrejanom minibusu. A zatim odvezao u nešto još zagrejanije... ******************************************************* "Ovde je vreme stalo, a kome se žuri može da ide!!!" ******************************************************* Zanimljiva opaska na flyeru koji je stajao na stolu u restoranu hotela Ždrelo je potpuno tačna, bar što se bazena tiče. Vrhunac dana je bio boravak u banji i neverovatnom termalnom izvoru. Sam termalni program se sastoji od dva manja okrugla bazena od kojih jedan služi kao jakuzi, i dva otvorena od kojih je jedan bio u upotrebi, a koji takođe poseduje različite varijante hidromasaže. Sat i po vremena opuštanja u vodi temperature 42° je sigurno dovoljno da popravi dan i najnervoznijem planinaru, a ostalima da pruži materijal za priče i prepričavanja. Boravak u toploj vodi na spoljnoj temperaturi od 3-4° je stvarno sam po sebi izuzetan doživljaj, i definitivni trijumf cele akcije. Kao što rekoh na početku cele priče, jedan od retkih slučajeva da čist hedonizam pobedi planinarski duh. Ali da bi se to desilo, potrebno je da imate ovakvo remek-delo prirode nadohvat ruke. I malo mašte. I smisla za uživanje. I... da ne nabrajam. Napisao: Nebojša Balatov
datum: 14.12.2008., nedelja |
| Sledeće > |
|---|
Kontakt
Adresa: Planinarsko-smučarsko društvo “Jelenak”, Svetog Save 10., 26000 Pančevo
Sastanci se održavaju četvrtkom, od 19h do 20.30h
Kontakt telefoni i e-mail:
Jonike Žeravljev, 063/281-004,
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Milan Glumac, 063/88-726-77,
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.