|
Gradac, tajnovita, drevna lepotica, je nasa družica u maju vec tradicionalno. Prethodnih godina smo u valjevski kraj išli najčešće vozom, uz ferijalnu povlasticu i dobru vezu u povratku Beovozom iz Valjeva za Pančevo. Od ove godine, nema više ferijalne povlastice niti Beovoz ide do Pančeva, tako da smo se odlučili za prevoz minibusom. Prevoz koji smo našli, vozača Vase, je bio izuzetno dobar, minibus udoban, sa dobrom ventilacijom tako da smo organizacijski pripremili sve da izlet bude uspeo.
Interesovanje za Gradac je bilo veliko, pa je deo planinara išao vlastitim prevozom u dva automobila. Bilo mi je naročito drago što se prijavilo dosta novih, mladih članova. Krenuli smo dovoljno rano da smo si mogli priuštiti polusatni odmor na pumpi pre Lajkovca.
Iznad manastira Ćelije stigli smo pre deset sati , i započeli spuštanje kroz šumu ka manastiru i ekološkom domaćinstvu. Vreme je bilo oblačno, teren sklizak tako da je sporija, početnička grupa planinara, sa uglavnom neodgovarajućom obućom, od početka zaostajala za većim delom grupe koju je predvodio Milan . Sastali smo se tek na izvoru reke Gradac gde smo se odmorili.
Ovaj deo puta je većina nas već prošla nekoliko puta ali dalja putanja kojom smo trebali doći do manastira Lelić i koju je vodič Milan odabrao je za sve nas bila iznenađenje. Pešačili smo u širokom poluluku kroz zaseoke ispod sela Bogatić i ušli u samo selo Lelić, uskim kamenitim putovima, kroz živopisne predele kao zamrznute u vremenu. Sretali smo malo ljudi, a našoj opet zaostaloj grupi je pravila društvo jedna seljanka koja smo pitali da li smo na dobrom putu. I ona je išla ka manastiru, pa smo putem u priči saznali da su ta sela tako pusta da više nema ko ni trešnje da bere.
Do manastira Lelić smo stigli oko 14 h i napravili odmor od pola sata. U manastiru smo zapalili sveću našem nedavno preminulom članu Draganu Despotoviću, koji je bio izuzetan poznavalac naših manastira i vrstan fotograf. Dragan je za 8 godina napravio zbirku slika 94 manastira, sa preko 12 000 slika. U znak sećanja na Dragana, postavili smo uz ovaj izveštaj slike manastira Ćelije i Lelić koje je on snimio pre dve godine.
Dok smo se odmarali kod manastira, vreme se opet naoblačilo i izgledalo da će preći u oluju tako da smo odlučili da se svi vratimo našim autobusom do Ćelija. Ali, varljivo proleće ispod ćudljivih valjevskih planina se predomislilo, i ponovo se pomolilo sunce kad smo stigli do manastira Ćelije.
Jedna grupa, na čelu sa Milanom, je odlučila da peške kroz Klisuru dođe do Valjeva a druga grupa, koju sam ja predvodila, da ode autobusom i da ih sačekamo na ulazu u Klisuru. Trebalo nam je da se nekoliko puta raspitamo za put kroz Valjevo dok smo došli do poznatog gvozdenog mosta kraj koga se skreće u Klisuru i nakon sat vremena tu smo se sastali sa drugom grupom.
I nakon ovog divnog izleta sa neočekivanim novim vidicima i događanjima, ja se opet pitam, sta će nam to novoga doneti sledeći izlet u drevnu lepoticu Klisuru. Dođite sa nama već na leto i saznaćemo zajedno.
Izveštaj sastavila : Jovanka Đurić, organizatorica izleta
|
Izveštaji 
