|
Ideja za ovu akciju nastala je u junu, tokom akcije na gornje vodopade reke Cetinje, koja je oduševila tadašnjih 14 planinara i koji su me bili zamolili da napravimo sličnu akciju. Ja sam odmah bila dogovorila sa Draganom da za 3.8. najavim planinarenje po središnjim vodopadima.
No, bilo je sumnji da li će se za sličnu akciju javiti dovoljan broj učesnika, a i s obzirom na godišnje odmore i da u četvrtak idemo na Prokletije. Zato smo Jonike i ja najpre planirali kombi do 20 mesta i shodno tome odredili cenu 800 din. Međutim, uskoro smo uvideli da se sve više ljudi prijavljuje i stalno povećavali broj mesta u prevozu, tako da smo na kraju unajmili veliki autobus našeg starog poznanika Đoleta. Naravno, sa tako velikim brojem učesnika i troškovi su manji i mi smo odlučili da smanjimo cenu akcije na 700 din i da učesnicima u busu vratimo po 100 din.
Bilo nam je izuzetno drago da se prijavilo tako mnogo ljudi, i opet mnogo mladih, neki po prvi puta a i nas Beograđana je bilo mnogo, čak 21. Za tako veliku grupu potrebna je dobra organizacija, počevši od rasporeda sedenja pa do predviđanja da će možda trebati načiniti jaču i slabiju grupu. No, ovu našu akciju zamislili smo kao opuštajuću, bez velikih napora, pravo druženje u prirodi u ovim toplim i sparnim letnjim danima.
Iako smo u Beogradu, na zbornom mestu kod Sajma, krenuli kasnije jer smo čekali jednu planinarku, ipak smo napravili predah pre Lajkovca, kao što smo bili i predvideli. U Valjevu nam se pridružio Dragan sa 3 njegova planinara.
U Mravinjcima smo bili oko 10.30 h. Vreme je već ukazivalo da neće biti letnje vrućine i da bi moglo biti i kiše, kao što je prethodni dan bio pravi pljusak kada je Dragan bio sa svojim planinarima da izvide kakva je staza. Krenuli smo najpre put poznate Povlenske kugle, u Milinkovom Potoku (890 m nm), u Poličkoj reci, u basenu reke Jablanica. Put je bio prokrčen i ubrzo smo, baš u potoku, ugledali tu poznatu kamenu kuglu, promera oko 1 m.
Nastalo je veselo raspoloženje, raspravljali smo kako je kugla mogla ovde dospeti, dodirivali je i šalili se da time upijamo neku energiju. Ja sam donela rad objavljen 2003. g u našem astronomskom časopisu u kojem se raspravlja da li neke udubine i znakovi u kugli predstavljaju drevni, predistorijski raspored zvezda tzv. «letnjeg trougla» ( Deneb Alpha Cygni, Alpha Vega, Altair Alpha Aquillae) pa smo, gledajući u sliku u radu, pokušavali da uočimo te znakove.
Zatim smo se spustili ka donjim vodopadima, idući preko livada opojnog mirisa, pa kroz šumu u kojoj se osjećala vlaga jučerašnjeg pljuska i prelazeći nekoliko puta reku skačući s kamena na kamen. Zaustavili smo se kraj živopisnog vodopada, svog u kamenu i kojem su samo neki mogli prići a mi ostali smo se divili izdaljega. Dalje put nije moguć i mi smo se vratili delom puta i nastavili do središnjih vodopada.
Tu je vodopad pristupačniji, neki su osvežili noge u hladnoj, brzoj vodi a svi smo bili opijeni lepotom i smirajem koji donosi bujna šuma i voda. Zatim smo zaseli na obližnjoj livadi, ne žureći nikud, uživajući u društvu, i usklađujući naše uskomešane gradske duše sa skladom iskonske energije. Vratili smo se u Mravinjce, baš na vreme da nas pljusak zahvati samo u busu, kad smo već bili na putu ka manastiru Lelić.
I začudo, pljusak je prestao kad smo pristigli do manastira gde smo se nakratko zadržali. Sav taj sled dobrih događanja završili smo druženjem u restoranu u Valjevu, sa čijom su uslugom svi bili zadovoljni.
I na povratku u busu, nama organizatorima je bilo drago čuti da su svi u ovako šarolikoj grupi bili zadovoljni izletom i da će nam se mnogi ponovo pridružiti.
Dodatak za one koji žele naučiti više:
Već smo pričali o tome koje sve hemijske supstance doprinose dobrom raspoloženju, naročito vezano za planinarenje. Postoji još jedan bitan činilac: negativni joni. Tokom ovog našeg pešačenja po šumi uz vodu, mi smo bili uronjeni u svež vazduh prebogat negativnim jonima, koji deluju blagotvorno na zdravlje, dovode do izvesne psihičke i fizičke euforije, utiču na naš dobar san i na podmlađivanje. Njihovo organsko dejstvo je toliko veliko da ih nazivaju vitaminima iz vazduha.
Evo malo pobliže o tome: Davno je dokazano da atmosfera naelektrisana negativnim jonima izuzetno dobro deluje na naš organizam, dok ga ona sa pozitivnim jonima razara. Odatle i dolaze neprijatnosti vezane za atmosferske prilike. Vetrovi poput maestrala (severac) ili tramontane, na primer, nose veliku količinu pozitivnih jona, pa i prave neprijatnosti s tim u vezi. Iste neprijatne promene osećamo u organizmu pred nevreme – u tim trenutcima vazduh se naglo ispunjava pozitivnim jonima. To naročito osećaju oni koji boluju od astme, bronhitisa i srčani bolesnici. Srećom, posle kiše atmosfera je puna negativnih jona pa se posle kiše osećamo dobro.
Na primer, u zdravoj životnoj sredini u prirodi, koncentracija negativnih jona je tipično 2.000 do 4.000 negativnih jona po kubnom centimetru. Nasuprot tome, koncentracija negativnih jona na nekom nezdravom mestu, kao što je zagušeni autoput, je manja od 100 neg. jona po cm3. Koncentracija negativnih jona u većini životnih sredina u zatvorenom prostoru je između 100 i 200 neg. jona po cm3. U izuzetno zdravim i okrepljujućim sredinama, kao što je blizina nekog velikog vodopada, nivo negativnih jona je oko 100.000 - 1.000.000 neg. jona po cm3.
Uopšte ne treba čuditi što elektricitet iz naše okoline deluje na ceo naš organizam jer smo mi, u stvari, električna bića koja upijaju i emituju elektricitet iz atmosfere i predmeta koji nas okružuju. Kao u nekoj mini-fabrici, svakoj od naših ćelija (ima ih 60 000 milijardi!) potrebna je električna energija (bioelektricitet) da bi funkcionisala. Ali mi i sami proizvodimo električne talase. Najbolji dokaz za to su elektrodiagrami i elektroencefalogrami koji registruju talase koji emituje srce i mozak.
Ovaj fenomen danas je toliko verodostojan da se zvanična smrt neke osobe konstatuje kad je njen encefalogram potpuno ravan. Drugim rečima, kad ekektricitet sasvim napusti organizam i kad mozak više ne emituje električne talase, nastupa smrt. Zamorčići (jadne životinje) stavljani su u prostorije u čijem vazduhu uopšte nije bilo negativnih jona. Mada su svi biološki uslovi bili poštovani, životinje su živele najviše osam dana! Nijedan organizam ne može da preživi bez negativnih jona.
Evo kako negativni joni deluju na zdravlje:
• grip, angina i reuma vidno se bolje leče. Negativni joni uništavaju mikrobe i viruse. U zdravoj atmosferi mnogo se ređe oboleva.
• oksigenizacija se mnogo bolje obavlja. Bez prisustva negativnih jona mi bismo umrli od asfiksije (gušenja) jer bez njih kiseonik ne bi mogao da prodre u organizam. U stvari, neutralni molekuli kiseonika – bez elektriciteta – ne raspolažu potrebnom energijom da bi prošli kroz membranu pulmonarne alveole i tako stigli u našu krv. Medutim, negativni jon može da veže za sebe 70 do 80 molekula neutralnog kisonika pa on na taj način ipak može da stigne do naše krvi. Zato se oksigenizacija bolje vrši kad smo na svežem vazduhu, u prirodi, jer je taj vazduh bogat negativnim jonima.
• astma, bronhitis i sinuzitis. Svako zna da su gasovi koje proizvode fabrike i prašina jako štetni za zdravlje. Oni izazivaju bolesti organa za disanje. Ali, priroda nas čuva i od ovog zagađenja: naša pluća su presvučena bezbrojnim minijaturnim izraslinama u obliku dlačica koje vibriraju velikom brzinom (oko 800 vibracija u minuti) i koje odbacuju nečistoću što uđe u njih. Prisustvo pozitivnih jona usporava ove vibracije, čak ih i zaustavlja – tako dolazi do gušenja. Nasuprot tome, negativni joni vibracije ubrzavaju. Zahvaljujući negativnim jonima zagađeni disajni putevi se čiste i brzo zaceljuju kad ih napadnu bolesti poput astme, bronhitisa ili sinuzitisa.
• hipotalamus se osvežava. Negativni joni stimulišu hipotalamus. Pošto je ova žlezda "veliki šef" svih žlezda u našem telu, preko nje naročito osećamo korisno dejstvo negativnih jona.
• nadbubrežne žlezde postaju aktivnije. Nadbubrežne žlezde u prisustvu negativnih jona luče više prirodnog kortizona, koji umanjuje umor. Stimulisane ovim jonima, one takođe bolje brane naš organizam od bolesti.
• naše raspoloženje postaje bolje. Serotonin jeste hormon raspoloženja ali prevelika koncentracija ovog hormona dovodi do prenadraženosti. Prisustvo negativnih jona deluje na usklađivanje njegove količine.
• spavamo bolje. Negativni joni utiču na smanjenje stresa, nervoze, nemira, straha. Oni pomažu da bolje spavamo, da naš san bude dubok i okrepljujući.
• umor išcezava i povećava se fizički kapacitet. Aparati koji proizvode negativne jone korišćeni su za poboljšanje telesne kondicije, otklanjanje umora, poboljšavanje refleksa, povećanje brzine i istrajnosti sportista.
• vraća se pamćenje. Da bi dobro radio, mozak zahteva dovoljne količine kiseonika. Ukoliko je sastav krvi loš, kao i njena cirkulacija, mozak ne dobija dovoljne količine kiseonika. Negativni joni pomažu u rešavanju oba ova problema. Oni prenesu svoju bioenergiju crvenim krvnim zrncima i sa sobom uvode velike količine kiseonika, koji iz krvi odmah potom prelazi i u mozak. Zahvaljujući tome naše pamćenje se vraća, koncentracija postaje veća, misaoni.
• Potištenost. Jedna studija rađena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da je tretman negativnim jonima mnogo efikasniji od lekova protiv depresije kao što su Prozac i Zolof i ne javljaju se nikakvi neželjeni efekti.
• Upotreba negativnih jona je odobrena od strane američke Administracije za hranu & lekove (FDA) kao tretman za alergiju.
|
Izveštaji 
