|
Planinari pančevačkog "Jelenka" dočekali su Novu 2008. godinu u Deliblatskoj peščari, Specijalnom rezervatu prirode za koji su vezani i dušom i srcem.
Položaj Pančeva, odnosno blizina Deliblatske peščare, prirodni su i logičan razlog vezanosti planinara i ostalih ljubitelja prirode za ovu destinaciju.
Planine nisu lako dostupne, nekad je i finansijski razlog prisutan, a potreba za boravkom u prirodi je neodoljiva. Priroda je, međutim, u Deliblatskoj peščari zaista izdašna.
Peščaru posećujemo relativno često. Ovoga puta odlučili smo se da prvi put i Novu godinu dočekamo u njoj. Za lokaciju je izabran Čardak. Nastao kao naselje za omladinsku radnu brigadu, kasnije je prerastao u odmaralište za decu, a još kasnije postao izbegličko naselje. Izbeglice su još uvek u njemu, ali su neki paviljoni renovirani, pa je ponovo moguć boravak zainteresovanih turista, planinara, sportista... Veliki šumski požar 1996. godine uništio je velike komplekse četinara kojih je na Čardaku bilo izuzetno mnogo, a sada se priroda postepeno i sporo oporavlja od ove katastrofe.
Na Čardak smo stigli 30. decembra u prepodnevnim satima. Nakon smeštaja, istoga dana organizovano je pešačenje u dužini od oko 15 km. Tridesetak učesnika, od toga nekoliko dece, uzivalo je u ambijentu čiste prirode, prekrivene snegom.
U večernjim satima, posle večere, organizovana je i noćna pešačka tura, dužine oko 10 km., koju nije bilo jednostavno izvesti. Ipak, sve je prošlo u najboljem redu i uz jedinstveni osećaj šumske noći i mračne mističnosti.
Sledećeg dana, podeljeni u dve grupe, nastavili smo istraživanje. Spremnija grupa prepešačila je 20 kilometara predelima potpeska, uz potoke Spasovinu i Obzovik, kroz zanimljivi brdoviti reljef, deo kroz belinu ravnice, a zatim pored još jednog specijalnog rezervata prirode, jezera "Kraljevac", sada zaleđenog, pored koga je podignuta i jedna crkva vodica. U drugom delu akcije obišli smo šumu oko lugarnice "Dolina", da bismo u jednom delu ušli u teško prohodne terene, obrasle bagremom, pa su učesnici imali priliku da osete i ovu "suroviju" stranu Deliblatske peščare.
U večernjim satima, u odmaralište su pristigle i "doček devojke", pa je grupa bila kompletna za slavlje koje je uskoro i počelo, uz muziku sa TV-a i DVD-a. U 23,30h svi smo krenuli na pešačenje, osim dece koju smo vukli na sankama, do jedne barake sa klupama, u šumi na oko 2 km. od paviljona. Tu smo, uz prskalice, šampanjac, ali i kuvano vino, muziku sa tranzistora i vatromet, dočekali i jedni drugima čestitali Novu godinu, u jednoj krajnje uzbudljivoj atmosferi i ambijentu koji ćemo svi dugo pamtiti. Bio je to najneobičniji poslednji kilometar u staroj i prvi kilometar u Novoj godini.
Veselje je nastavljeno u toplom paviljonu, ali nije predugo trajalo jer su učesnici bili umorni od napornog pešačenja i hladnoće koja je ovih dana stegla celu zemlju.
Jutarnje ustajanje i polazak na novo pešačenje bio je bez zakašnjenja, u 10h. Opet podeljeni u dve grupe, slabija je obišla lokalitet "Vrela", a jača predeo Topila, Markušev bunar, Konstantinovu baru, Šumarak i Vrela, stazom dužine oko 25 km. kroz nepreglednu četinarsku šumu, okićenu snegom koji je vejao od jutra. Dugo pešačenje, do samog mraka i hladnoća, dosta su zamorili ovu grupu, tako da je za noćno pešačenje od dodatnih 6 km. bilo raspoloženo samo dvoje učesnika. Počele su i prve brige, zbog zavejanog puta i jednog automobila koji nije hteo da upali. Ipak, raspoloženje je popravila kuvana rakija i kiseli kupus.
Poslednje jutro osvanulo je sa snegom koji je malo slabije padao, ali se nije zaustavljao. Čuli smo da je put ipak pročišćen, pa smo krenuli na još jedno pešačenje od planiranih desetak kilometara. Već duboki sneg prilično je otežavao kretanje, ali je napravio i čudesne prizore snežnih tunela od grana koje je svojom težinom obarao na stazu. Krećući se po jedva prepoznatljivoj stazi, pratili smo tragove jelena. U drugom delu staze, učesnici su imali prilike da dožive još jedan detalj Deliblatske peščare, jašući preko njenih dina, kao deca na toboganu.
U 13.30h, u sredu, krenuli smo kući, u zagrejanim automobilima, ispunjeni srećom, lagano klizeći po belom i ledenom drumu.
Impresije sa ovog izuzetnog druženja polako se vraćaju u stvarnost, kao slike iz foto aparata. |
Izveštaji 
