Planinarsko-smučarsko društvo “Jelenak” Pančevo

Planinari "Jelenka" organizovali su 15. maja 2010. godine uspon na najviši vrh Studene planine, Kavgaliju, 1355m.

Krenuli smo u subotu, 15. maja 2010. godine u 6h ispred Doma omladine u Pančevu. Ovu akciju sam pokušao da izvedem 2008. i 2009. godine, oba puta bezuspešno i već sam pomišljao da mi se ova planina iz ne znam kojih razloga otima. Pored toga, nikada neću zaboraviti pakao uspona na Stolove koji nas je zadesio pre par godina. Oblak koji se dok smo bili  pod samim vrhom, iznenada podigao iz dubina kao što se nekada izdigla Crkva svetog spasa, sudario se sa drugim oblakom, poput dve vojske i nastao je pravi haos i lom. Gromovi su udarali  punom snagom kao najžešća artiljerija. Sve je bilo mutno belo.

Ni sada vreme koje nas je ispratilo na polasku nije bilo obećavajuće. Oblačno, tmurno, vremenska prognoza loša. Tek što smo izašli iz Pančeva počele su i prve kapi kiše. I onda sve jače. Kiša je padala celim putem nekoliko sati. Očajno sam razmišljao šta da radim i čime da popunim sadržaj dana. Bezvoljno sam se prepustio dolasku do planinarskog doma, računajući da možemo da se priključimo drugim planinarima jer se naša akcija poklopila i sa republičkom akcijom "Narcisu u pohode" i usponu na Stolove. Pre samog dolaska u planinarski dom počeo je još jedan snažan pljusak. Kiša i kiša... 

Nakon prijavljivanja dolaska, odmah smo krenuli na uspon. Loše vreme nije mi dozvoljavalo česte poglede na GPS, pa sam napravio grešku i skrenuo sa prave staze koja je doduše i loše markirana, što je na kraju doprinelo da napravio nekoliko kilometara više od planiranih.

Kada smo na kraju ipak "ušli u pravu stazu" započeo je i neprestani uspon. Kiša je i dalje padala, a ja sam više po inerciji grabio napred ne nadajući se da ćemo uspeti nego da ćemo popeti što više možemo do prvog sledećeg pljuska koji će nas vratiti nazad. Na oko 800mnv napravili smo kraću pauzu da sačekamo Gorana i Irinu koja je teško savladavala uspon. Kada su oni stigli, kiša je stala, a prvi plavi krugovi počeli su da se pomaljaju kroz oblake. Irina je morala da se vrati, a mi smo nastavili po prvim zracima sunca. Raspoloženje se svima popravilo, a ja sam shvatio da imamo šansu da stignemo bar do vrha Cvetalica gde smo i bili za nekih sat vremena, posle prvih livada prekrivenih narcisima na koje smo naišli. Na Cvetalici, 1055m imali smo već izuzetan pogled na okolne pejzaže, vrhove u oblacima i livade prekrivene žutim cvećem.

Vreme je opet počelo da se kvari, a mi smo nastavili dalje, još uvek sa idejom da stignemo dokle možemo. Dva sata kasnije, u 15h, bili smo pod Kavgalijom, najvišim vrhom Studene planine kada su počeli da pucaju prvi gromovi. Prekrstio sam se nastavio dalje i uskoro smo svi bili na vrhu. Vetar koji je na dugom grebenu sve vreme duvao, rasterivao je oblake od nas, a sa vrha, kao mali kosmos, u ravnoteži su stajali Stolovi, Čemerno i Radočelo, iznad ibarske klisure pod kišnom zavesom, u nastavku greben Golije sa jasno istaknutim Jankovim kamenom, a na drugoj strani Goč i Željin koji je svojom visinom sakupio sve crne oblake, kao da nam obezbeđuje odstupnicu. Južno od nas prostirao se golemi Kopaonik, a severno se videlo ukotvljeno Kraljevo. Iznad nas, nemirno nebo, koje je celom ovom prostranstvu davalo mitski prizor. Sami toponimi pozivaju na oprez: Čemerno, Kavgalija, Čemerište, Studena, Zli Čukar...   

Usledilo je kratko zadržavanje, a zatim povratak koji nam se učinio dužim od silaska. Tek tada vidiš koliko si popeo. A popeli smo 1100 metara uspona i prešli 20 km. Sa nama su bile i učesnice kojima je ovo prvi ozbiljniji uspon, ljupke: Sonja, Bilja i Anita.

U planinarskom domu, mokre i umorne, dočekao nas je odlični planinarski pasulj, a u 18.30h bili smo u autobusu, spremni za povratak. U Pančevu smo bili u 23.10h.

Šta reći posle svega?

Mladen je na kraju zaključio da nikada ne treba odustajati. Njegov osećaj prostora i iskustvo uštedelo je učesnicima sigurno još nekoliko kilometara dodatnog tumaranja. Ja sam zadovoljan što sam konačno uspeo sa Studenom.  Osećaj postignutog uspeha u jednoj utakmici sa prirodom u sebi i van sebe, pruža veliko zadovoljstvo.  Imao sam utisak da je neka nevidljiva sila bila sa nama i otvarala nam put. Svi učesnici su bili za svaku pohvalu, izuzetno korektni, sa timskim načinom razmišljanja i ponašanja. Uspon se može okvalifikovati kao naporan (za prosečne planinare kakva je većina). Loši vremenski uslovi još više potvrđuju ovu kvalifikaciju. S obzirom da je prema našim informacijama (ukoliko su tačne) svega nekoliko planinara popelo Stolove, naš uspeh je time još veći.

Učesnici: Milan Glumac, Goran Šarenac, Irina Raičević (do 800mnv), Milan Andrejević, Snežana Andrejević, Mladen Janić, Milan Janić, Sonja Gošić, Sonja Perković, Tanja Jošić, Ljubica Stošić, Tibor Mikloš, Anita Smiljanić, Bilja Mioč, Zoran Račić, Snežana Zeljković. 

Izveštaj napisao: Milan Glumac

Fotografije:  http://picasaweb.google.com/jelenakpancevo/Studena_planina_15_05_2010?feat=directlink